Najčešće zablude o masaži

Masaža je jedna od onih stvari o kojima skoro svi imaju mišljenje, a malo ko iskustvo - pa se oko nje nakupio i priličan broj zabluda. Bezazlene su na prvi pogled, ali upravo su one razlog što ljudi dolaze sa pogrešnim očekivanjima, razočaraju se i odustanu pre nego što uopšte vide šta masaža može.

Evo nekoliko onih koje najčešće slušamo u studiju.

”Jedna masaža će to rešiti”

Ova je verovatno najčešća. Čovek dođe sa bolom koji nosi dve godine, odradi jedan tretman, izađe lakši - i očekuje da je tu kraj. Kad se napetost za nedelju dana delimično vrati, zaključi da masaža “nije pomogla”.

A istina je obrnuta: masaža je pomogla, samo nije mogla da u jednom satu izbriše ono što se gradilo godinama.

Ako problem postoji dugo, to nije samo zategnut mišić. To je ceo obrazac - način na koji sedite, strana na kojoj nosite torbu, rame koje podižete kad ste pod stresom, kuk koji se ukočio pa je ostatak tela počeo da ga nadoknađuje. Telo je oko tog problema izgradilo novu, lošu ravnotežu i naučilo da u njoj funkcioniše. Da bi se taj obrazac razgradio, potrebna je doslednost, a ne jedan intenzivan tretman.

Zato prva poseta kod nas i ima dijagnostički karakter - kroz razgovor i pregled stanja tela vidi se gde je napetost najizraženija i odakle zapravo dolazi, pa se na osnovu toga pravi plan. Posle toga znate šta možete da očekujete i kroz koliko tretmana, umesto da se nadate da će “ovaj put biti dovoljno”.

”Boli me samo rame, nemojte ostalo”

Druga zabluda, i vrlo logična na prvi pogled: boli ovde, pa masirajte ovde.

Problem je u tome što mesto gde boli često nije mesto gde je problem nastao. Telo je povezan sistem i napetost se kroz njega prenosi. Ukočen kuk natera leđa da preuzmu posao koji nije njihov. Skraćeni grudni mišići vuku rame napred, a bol se oseća između lopatica - na mestu koje se samo trudi da to rame zadrži. Masirate lopatice, popusti na dan ili dva, pa se vrati, jer pravi uzrok niko nije ni dotakao.

Zbog toga se kod terapeutskog rada gleda celo telo, čak i kad se najviše vremena posveti jednoj zoni. Nije u pitanju “više masaže za iste pare” - radi se o tome da se bolno mesto ne može dugoročno osloboditi dok se ne opuste i oni delovi tela koji ga zatežu.

Parcijalni tretmani, naravno, imaju svoje mesto - masaža leđa od 30 minuta je odlična kada već znate šta vam je i samo održavate stanje. Ali kad nešto traje i vraća se, parcijalno rešenje daje parcijalan rezultat.

”Mora da boli da bi delovalo”

Negde se usput odomaćilo uverenje da je dobra masaža ona posle koje danima ne možete da se pomerite. Nije.

Kad pritisak pređe granicu koju telo može da primi, mišić se refleksno brani i steže. Terapeut tada radi protiv tog stezanja, a ne kroz njega - trošite vreme i izlazite sa modricama i telom koje je u odbrani. Ima tretmana koji su po prirodi intenzivniji, deep tissue na primer, i tu se oseti rad u dubini. Ali “intenzivno” i “bolno do stiskanja zuba” nisu ista stvar, i o tome se tokom tretmana razgovara otvoreno.

Masaža najbolje radi kad ste opušteni

Ovo je druga strana iste priče, i možda najvažnija stvar u celom tekstu.

Masaža nije nešto što se telu radi dok ono pasivno čeka. Rezultat je uvek saradnja - a napet čovek, bez obzira na to koliko je terapeut dobar, prima znatno manje. Ako ste stigli u trku, glava vam je još na poslu, telo vam je u grču od hladnoće ili u iščekivanju da li će pritisak biti prejak, mišići su sve vreme u blagoj odbrani i teže se otvaraju.

Zato se u studiju i vodi računa o stvarima koje na prvi pogled nemaju veze sa tehnikom: topao prostor, tišina, bez žurbe i bez preklapanja termina.

A i vi možete da pomognete sebi - dođite nekoliko minuta ranije, bez trke i telefona u ruci, i dajte sebi vremena da se telo smiri pre nego što tretman počne. Dišite mirno i duboko tokom masaže; kad izdahnete, mišić popušta sam. Ako je pritisak prejak ili slab, recite. I ne planirajte da posle masaže letite na sastanak - telu treba malo vremena da ono što je dobilo i zadrži.

Ta ista razlika odlučuje i da li ćete sa istog tretmana izaći odmorni ili samo “obrađeni”.

Najveća zabluda: masaža je luksuz, a ne navika

Iz svega ovoga ispada jedan zajednički imenilac - masaža se kod nas uglavnom posmatra kao nešto što se sebi priušti tek kad zaboli, a ne kao nešto što se radi redovno da ne bi zabolelo.

Brojevi to i pokazuju. Po našoj proceni, između 0,5% i 0,9% ljudi u Pančevu ide na masažu redovno - jednom mesečno ili češće. To je manje od jedne osobe na sto. Istovremeno, teško da ćete naći jednog čoveka na sto koji nema bol u leđima, vratu ili ramenima, ili ga nije imao u poslednjih godinu dana.

Ta razlika je cela priča. Napetost se kod većine ljudi nakuplja godinama, dok ne pređe u nešto što se više ne oseća kao problem koji može da prođe, nego kao “to je kod mene tako”.

Redovnost je ono što najviše menja stvari, i više od vrste tretmana ili dužine pojedinačne posete. Kad dolazite redovno, svaki tretman nastavlja tamo gde je prethodni stao, umesto da svaki put kreće od nule. Idealno je jednom nedeljno; ako to nije realno, dva puta mesečno je sasvim solidan ritam. Da bi dolasci bili isplativiji, svaka poseta se beleži na Loyalty kartici - na 3. masaži dobijate +5 minuta gratis, na 5. masaži popust od 500 dinara, a 10. masaža je besplatna.

Ako ste do sada mislili drugačije

Nijedna od ovih zabluda nije glupa - sve su logične, i većina ih je potekla od nekoga ko je mislio dobro. Ali svaka od njih vodi do istog ishoda: ljudi dođu jednom, očekuju previše od te jedne posete, dobiju manje nego što su mogli i zaključe da masaža “kod njih ne radi”.

Sve tretmane izvodi Andrija Zeljković - sertifikovani maser (WAPF akademija), wellness SPA terapeut i sertifikovani hidžama terapeut - i prva poseta je uvek razgovor pre tehnike: šta vas boli, koliko dugo, šta ste do sada probali i šta je realno očekivati.

Ako vas nešto muči duže vreme, dođite da pogledamo zajedno odakle dolazi. Ne obećavamo da će jedan tretman to rešiti - ali ćete izaći sa jasnim planom kako da se reši.